Zaštita prava na suđenje u razumnom roku

Suđenje u razumnom roku, odn. zaštita ovog prava, regulisana je Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 01.01.2016. godine. Navedenim zakonom je propisano da pravo na suđenje u razumnom roku ima:

  • svaka strana u sudskom postupku, izvršnom i vanparničnom postupku,
  • oštećeni u krivičnom postupku,
  • privatni tužilac i oštećeni kao tužilac, ako su istakli imovinskopravni zahtev.

Pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku su:

  • Prigovor radi ubrzanja postupka,
  • Žalba,
  • Zahtev za pravično zadovoljenje.

U ovim postupcima stranka ne plaća sudsku taksu. Ovi postupci su hitni i imaju prvenstvo u odlučivanju. Prigovor i žalba mogu da se podnesu dok se postupak ne okonča.

POSTUPAK PO PRIGOVORU RADI UBRZANJA POSTUPKA

Postupak počinje podnošenjem prigovora koji mora sadržati sve elemente navedene u članu 6. zakona. Stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak. Postupak po prigovoru vodi Predsednik suda, koji i odlučuje po prigovoru. Usmena rasprava se ne održava.

Predsednik suda je dužan da o prigovoru odluči u roku od 2 (dva) meseca od dana prijema prigovora.

Prigovor se odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili je preuranjen. Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

Prigovor se odbija, bez ispitnog postupka, ako je očigledno neosnovan.

U rešenju kojim se prigovor USVAJA i UTVRĐUJE POVREDA PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU Predsednik suda ukazuje sudiji ili javnom tužiocu na razloge zbog kojih je povređeno pravo stranke i nalaže procesne radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak. Istim rešenjem određuje i rok u kome je sudija dužan da preduzme naložene procesne radnje, koji rok ne može biti kraći od 15 (petnaest) dana ni duži od 4 (četiri) meseca.

Ukoliko je postupak hitan Predsednik suda može odrediti prvenstvo u odlučivanju, zatim oduzeti predmet postupajućem sudiji i dodeliti ga drugom sudiji.

Stranka čiji je prigovor odbijen, a koja nije podnela žalbu, kao i stranka koja je podnela žalbu, koja je odbijena, ima pravo na podnošenje novog prigovora po isteku  4 (četiri) meseca od dana prijema rešenja o odbijanju prigovora, odnosno žalbe.

Stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, ima pravo podnošenja novog prigovora po proteku 5 (pet) meseci od prijema rešenja o usvajanju prigovora.

Stranka čiji su prigovor ili žalba odbačeni može odmah podneti novi prigovor.

ŽALBA

Stranka ima pravo na žalbu:

  • ako je njen prigovor odbijen,
  • ako Predsednik suda o njemu ne odluči u roku od 2 (dva) meseca od dana prijema prigovor,
  • ako je prigovor usvojen, ali neposredno viši javni tužilac nije doneo obavezno uputstvo u roku od 8 (osam) dana od dana prijema rešenja,
  • ukoliko Predsednik suda ili neposredno viši javni tužilac nije naložio sudiji ili javnom tužiocu procesne radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak,
  • ako sudija ili javni tužilac nije preduzeo naložene procesne radnje u roku koji mu je određen.

Ako Predsednik suda nije odlučio po prigovoru, ŽALBA SE PODNOSI U ROKU OD 8 (OSAM) DANA od dana kada je istekao rok od 2 (dva) meseca od dana prijema prigovora. Ako je prigovor odbijen, odn. usvojen, žalba se podnosi u roku od 8 (osam) dana od dana kada je stranka primila rešenje o odbijanju, odnosno usvajanju prigovora.

Žalba se podnosi Predsedniku suda koji je odlučivao o prigovoru, koji žalbu i spise predmeta odmah dostavlja Predsedniku neposredno višeg suda, koji odlučuje o žalbi.

Žalba se ne dostavlja na odgovor, a usmena rasprava se ne održava. Predsednik neposredno višeg suda dužan je da odluči o žalbi u roku od 30 (trideset) dana od dana prijema žalbe.

ZAHTEV ZA PRAVIČNO ZADOVOLJENJE

Pravo na pravično zadovoljenje ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena.

Vrste pravičnog zadovoljenja su:

  • Pravo na isplatu novčanog obeštećenja za NEIMOVINSKU štetu koja je stranci izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku,
  • Pravo na objavljivanje pismene izjave Državnog pravobranilaštva kojim se utvrđuje da je stranci bilo povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i
  • Pravo na objavljivanje presude kojom se utvrđuje da je stranci bilo povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

PREDLOG ZA PORAVNANJE:

Članom 24. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da stranka MOŽE da podnese PRAVOBRANILAŠTVU PREDLOG ZA PORAVNANJE  u roku od 6 (šest) meseci od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje (član 24. stav 1. zakona).

Iz tumačenja navedene zakonske odredbe proizilazi zaključak da obraćanje Pravobranilaštvu nije pozitivna procesna pretpostavka za podnošenje tužbe sudu, odnosno da stranka može (kao što je to u zakonu navedeno), ali i ne mora, da se pre podnošenje tužbe obrati Pravobranilaštvu sa predlogom za poravnanje.

Međutim, bez obzira na ovakvu zakonsku odredbu, pojedini sudovi su, upravo suprotno, u svojim odlukama stali na stanovište da pokušaj poravnanja stranke i Pravobranilaštva predstavlja pozitivnu procesnu pretpostavku za dozvoljenost tužbe, te da sud odbacuje tužbu, ukoliko se stranka nije prethodno obratila Pravobranilaštvu.

Bez obzira na ovakav stav pojedinih sudova, mišljenja smo da zakonodavac članom 24. stav 1. zakona nije propisao obavezno obraćanje stranke Pravobranilaštvu (što se vidi iz same formulacije „može“), već da je obraćanje Pravobranilaštvu dato kao mogućnost koju stranka, ukoliko želi, može da iskoristi pre podnošenja tužbe. Uostalom, ovo se vidi i iz odredbe člana 26. zakona kojim su propisane „pretpostavke za tužbu“.

Ipak, opreza radi, ukazujemo na neujednačenost sudske prakse po ovom pitanju, a što bi trebalo imati u vidu prilikom podnošenja tužbe.

Nakon prijema predloga za poravnanje, Pravobranilaštvo pokušava da postigne sporazum sa strankom u roku od 2 (dva) meseca od dana prijema ovog predloga. Ako sporazum bude postignut, Prvobranilaštvo zaključuje sa strankom vansudsko poravnanje koje predstavlja izvršnu ispravu (član 24. stav 3. zakona).

TUŽBA ZA NOVČANO OBEŠTEĆENJE i pretpostavke za tužbu:

Stranka može da podnese TUŽBU protiv Republike Srbije u roku od 1 (JEDNE) GODINE od dana kada je stranka stekla pravo na pravično zadovoljenje.

Tužba nije dozvoljena dok traje pokušaj poravnanja s Pravobranilaštvom, niti ako su stranka i Pravobranilaštvo zaključili poravnanje. Revizija nije dozvoljena. Primenju se odredbe ZPP-a kojima se uređuje postupak u sporovima male vrednosti.

Za odlučivanje po tužbi mesno je nadležan osnovni sud na čijem području tužilac ima prebivalište, boravište ili sedište.

Visina novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu:

Novčano obeštećenje se priznaje u visini OD 300,00 (TRISTOTINE) DO 3.000,00 (TRIHILJADE) EVRA u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu NBS po predmetu.

TUŽBA ZA NAKNADU IMOVINSKE ŠTETE

Stranka može da podnese TUŽBU protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku. Tužba se može podneti u roku od 1 (JEDNE) GODINE od dana kada je stranka stekla pravo na pravično zadovoljenje.

Novčano obeštećenje ili naknadu imovinske štete isplaćuju sud ili javno tužilaštvo koji su povredili pravo na suđenje u razumnom roku.

 

Napomena: Tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet ili mišljenje.
Autor: Dragana Jovanović