Zakon o parničnom postupku (u daljem tekstu: ZPP), kao poseban postupak, reguliše postupak izdavanja platnog naloga, o čemu će biti više reči u daljem tekstu.
Postupak izdavanja platnog naloga se pokreće TUŽBOM kojom se traži izdavanje platnog naloga, s tim što ZPP u čl. 455. stav 3. predviđa da sud može izdati platni nalog iako tužilac u tužbi nije predložio izdavanje platnog naloga, a ispunjeni su svi uslovi za njegovo izdavanje.
USLOVI ZA IZDAVANJE PLATNOG NALOGA
Platni nalog iz čl. 455. ZPP
Ako se tužbeni zahtev odnosi na dospelo potraživanje u novcu, a to se potraživanje dokazuje verodostojnom ispravom priloženom tužbi u izvorniku ili overenom prepisu, sud će, pod uslovom da je uz tužbu priložen i dokaz o uručenoj opomeni za plaćanje dospelog potraživanja, da izda nalog tuženom da ispuni tužbeni zahtev, odn. doneće rešenje o izdavanju platnog naloga.
U čl. 455. stav 2. ZPP-a navedeno je šta se smatra verodostojnom ispravom, s tim što je u stavu 4. istog člana izričito predviđeno da će sud, ukoliko se na osnovu verodostojne isprave može tražiti izvršenje u skladu sa zakonom kojim se uređuje izvršni postupak, izdati platni nalog samo ako tužilac učini verovatnim postojanje pravnog interesa.
Platni nalog se izdaje bez održavanja ročišta, ukoliko je tužilac tužbom tražio njegovo izdavanje. Međutim, sud može izdati platni nalog i u slučaju da njegovo izdavanje nije traženo tužbom, ukoliko su ispunjeni svi zakonski uslovi za njegovo izdavanje. Ovo se odnosi samo na izdavanje platnog naloga iz čl. 455. ZPP-a, tzv. dokumentovanog platnog naloga.
Platni nalog iz čl. 456. ZPP
ZPP u čl. 456. predviđa i izdavanje tzv. nedokumentovanog platnog naloga. U slučaju kada se tužbeni zahtev odnosi na dospelo potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 2.000,00 (dvehiljade) evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sud će da izda platni nalog protiv tuženog iako uz tužbu nisu priložene verodostojne isprave, a u tužbi je iznet osnov i iznos dugovanja i naznačeni su dokazi na osnovu kojih može da se utvrdi istinitost tužbenih navoda. Ovakav platni nalog može da se izda samo protiv glavnog dužnika, naravno, uz priložen dokaz o uručenoj opomeni za plaćanje.
Kada se radi o izdavanju platnog naloga iz čl. 456. ZPP-a, takođe je nesporno da se i ovaj platni nalog može izdati ukoliko je tužilac tužbom tražio njegovo izdavanje.
S druge strane, postavlja se pitanje da li se ovaj platni nalog može izdati ako tužilac u tužbi nije tražio njegovo izdavanje, a da su ispunjeni svi drugi uslovi, tj. ukoliko se radi o dospelom novčanom potraživanju koje ne prelazi dinarsku protivrednost 2.000,00 (dvehiljade) evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, ukoliko je u tužbi iznet osnov i iznos dugovanja i naznačeni su dokazi na osnovu kojih može da se utvrdi istinitost tužbenih navoda i postoji dokaz o uručenoj opomeni za plaćanje. Mišljenja smo da sud nije ovlašćen da bez predloga tužioca izda platni nalog u ovom slučaju, s obzirom da to ne bi bilo u skladu sa odredbama ZPP-a koje se odnose na izdavanje ovog platnog naloga (čl. 456. ZPP-a ne propisuje da sud može izdati platni nalog u slučaju da njegovo izdavanje nije traženo u tužbi).
PRIGOVOR PROTIV PLATNOG NALOGA
Kada izda platni nalog sud će da izrekne da je tuženi dužan da u roku od 8 (OSAM) DANA, a u meničnim i čekovnim sporovima u roku od 3 (tri) dana, od dana dostavljanja platnog naloga ISPUNI ZAHTEV tužbe zajedno sa troškovima koje je sud odmerio ili da u istom roku izjavi PRIGOVOR protiv platnog naloga.
Ako sud ne usvoji predlog za izdavanje platnog naloga, nastaviće postupak po tužbi. Protiv rešenja suda kojim se ne usvaja predlog za izdavanje platnog naloga nije dozvoljena žalba.
Platni nalog tuženi može da pobija samo PRIGOVOROM. Ukoliko se platni nalog pobija jedino u pogledu odluke o troškovima, izjavljuje se žalba protiv rešenja.