Nasrtljiva poslovna praksa

Nasrtljiva poslovna praksa, iako zakonom  zabranjena, predstavlja veoma čestu pojavu u današnje vreme. Verovatno ste se često susreli sa telefonskim pozivima trgovaca u kojima Vam nude različitu robu i usluge. Pored ovoga, uobičajena pojava je i ubacivanje reklamnih flajera u sandučiće, ali i slanje reklamnih mejlova. U svim ovim slučajevima, trgovci nude različitu robu i usluge.

Naravno, nikome od trgovaca niste dali adresu, broj telefona ili adresu el. pošte. Takođe, niste dali ni saglasnost za slanje bilo kakvih reklamnih poruka i materijala.

Međutim, bez obzira na to, sanduče Vam je puno reklamnih flajera, inbox reklamnih mejlova, a telefon svakodnevno zvoni. Pri tom, bez obzira što svaki put kad Vas zovu naglasite da niste zainteresovani, da ne zovu i da Vam ne nude bilo kakvu robu ili usluge, pozivi, mejlovi i flajeri i dalje stižu.

Ovo je situacija koja se svakodnevno dešava, iako je opštepoznato da se radi o nedozvoljenoj i nasrtljivoj poslovnoj praksi. Iz tog razloga, u narednom tekstu će biti više reči o zakonskim odredbama koje se odnose upravo na nasrtljivu poslovnu praksu.

Nasrtljiva poslovna praksa je, inače, regulisana članom 22. i 23. Zakona o zaštiti potrošača („Sl. glasnik RS, br. 62/2014, 6/2016 – dr. zakon i 44/2018 – dr. zakon).

KADA POSTOJI NASRTLJIVA POSLOVNA PRAKSA

Nasrtljiva poslovna praksa postoji ako uzimajući u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, trgovac:

  • UZNEMIRAVANJEM,
  • PRINUDOM, uključujući fizičku prinudu ili
  • NEDOZVOLJENIM UTICAJEM,

narušava ili preti da naruši slobodu izbora ili ponašanje prosečnog potrošača u vezi sa određenim proizvodom i na taj način navodi ili preti da navede potrošača da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo.

ŠTA JE NEDOZVOLJENI UTICAJ?

Nedozvoljeni uticaj jeste zloupotreba pozicije moći u cilju vršenja pritiska na potrošača na način koji bitno ograničava sposobnost da ostvari odgovarajući nivo obaveštenosti kod odlučivanja. Nedozvoljeni uticaj postoji bez obzira da li se upotrebljava ili stavlja u izgled upotreba fizičke sile.

KRITERIJUMI NA OSNOVU KOJIH SE UTVRĐUJE POSTOJANJE NASRTLJIVE POSLOVNE PRAKSE

Ovi kriterijumi su taksativno navedeni u članu 22. stav 3. Zakona o zaštiti potrošača, i to su:

  • Vreme, mesto, priroda i trajanje nasrtljive poslovne politike,
  • Upotreba pretećeg ili uvredljivog jezika ili ponašanja,
  • Činjenica da trgovac svesno, u nameri da utiče na odluku potrošača u vezi sa proizvodom, koristi nesrećni slučaj koji se dogodio potrošaču ili teške okolnosti u kojima se potrošač nalazi, a koje utiču na njegovu sposobnost za rasuđivanje,
  • Teška ili nesrazmerna vanugovorna prepreka koju trgovac postavlja potrošaču koji želi da ostvari svoje ugovorno pravo, uključujući pravo da raskine ugovor ili izabere drugi proizvod ili drugog trgovca,
  • Pretnja trgovca da će prema potrošaču preduzeti određenu radnju koja nije u skladu sa zakonom.

ŠTA SE SMATRA NASRTLJIVOM POSLOVNOM PRAKSOM?

Članom 23. Zakona o zaštiti potrošača navedeni su oblici poslovne prakse koji se, bez obzira na okolnosti pojedinačnog slučaja, smatraju nasrtljivom poslovnom  praksom. To su:

  • Stvaranje utiska kod potrošača da ne može da napusti prostoriju dok ne zaključi ugovor,
  • Poseta potrošaču, u njegovom stambenom prostoru, bez njegove prethodne saglasnosti, odn. suprotno zahtevu da ga napusti ili da se ne vrati, osim radi ostvarivanja potraživanja iz ugovora,
  • Višestruko obraćanje potrošaču, PROTIVNO NJEGOVOJ VOLJI telefonom, faksom, elektronskom poštom ili drugim sredstvom elektronske komunikacije, osim radi ostvarivanja potraživanja po ugovoru,
  • Zahtev da potrošač koji namerava da ostvari svoja prava iz polise osiguranja dostavi dokumenta koja se ne mogu smatrati značajnim za ocenu osnovanosti njegovog zahteva ili uporno izbegavanje da se odgovori na zahtev potrošača radi odvraćanja od ostvarivanja njegovih ugovornih prava,
  • Direktno podsticanje dece putem oglasa da kupe ili utiču na roditelje ili druga odrasla lica da za njih kupe proizvod koji je predmet oglašavanja,
  • Zahtev potrošaču da plati, vrati ili čuva proizvod čiju isporuku nije tražio,
  • Izričito obaveštavanje potrošača da su posao ili egzistencija trgovca ugroženi ako potrošač ne kupi određeni proizvod,
  • Stvaranje pogrešnog utiska kod potrošača da je osvojio ili da će preduzimanjem određene radnje osvojiti nagradu ili kakvu drugu korist kada nagrada ili korist ne postoji ili ako je preduzimanje bilo koje radnje u cilju osvajanja nagrade ili koristi uslovljeno time da potrošač plati određenu sumu novca ili pretrpi određene troškove.

Slanje komercijalnih poruka

Kada se radi o slanju komercijalnih poruka elektronskim putem, trebalo bi podsetiti da je članom 8. stav 1. Zakona o elektronskoj trgovini (“Sl. glasnik RS, br. 41/2009, 95/2013 i 52/2019) izričito propisano da je njihovo slanje dozvoljeno SAMO UZ PRETHODNI PRISTANAK lica kome je takva vrsta poruke namenjena. Stavom 2. je propisano da je pružalac usluge DUŽAN DA redovno PROVERAVA I PRIHVATA OPOZIV PRISTANKA koji upućuje lice koje ne želi da prima takve komercijalne poruke.

NASRTLJIVA POSLOVNA PRAKSA JE PREKRŠAJ

Članom 160. stav 1. tačka 10. zakona propisano je da će se novčnom kaznom u iznosu od 300.000,00 dinara do 2.000.000,00 dinara kazniti za prekršaj PRAVNO LICE ako obavlja nasrtljivu poslovnu praksu na način propisan članom 22. i 23. Zakona o zaštiti prava potrošača.

Stavom 2. istog člana propisano je da će se za navedene radnje novčanom kaznom od 50.000,00 do 150.000,00 dinara kazniti fizičko lice i odgovorno lice u pravnom licu. Za preduzetnika je propisana novčana kazna od 50.000,00 do 500.000,00 dinara.

Osim novčane kazne, članom 161. stav 1. zakona propisano je da se, uz novčanu kaznu, pravnom licu i preduzetniku može izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju od 6 (šest) meseci do 1 (jedne) godine. Pravnom llcu se može izreći i zaštitna mera zabrane objavljivanja presude.

Za isti prekršaj, odgovornom licu u pravnom licu se, uz novčanu kaznu može izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određenih poslova u trajanju od 3 (tri) meseca do 1 (jedne) godine.

Takođe, podsetićemo da je članom 22. Zakona o elektronskoj trgovini (“Sl. glasnik RS, br. 41/2009, 95/2013 i 52/2019) propisano da će se novčanom kaznom od 100.000,00 dinara kazniti za prekršaj  pravno lice ako postupi suprotno, gore navedenom, članu 8. zakona. Novčanom kaznom od 10.000,00 dinara kazniće se odgovorno lice u pravnom licu. Za preduzetnika je propisana novčana kazna od 20.000,00 dinara.

 

Napomena: Tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet ili mišljenje.
Autor: Dragana Jovanović